Aritmija, nesanica, gubitak kose, zadržavanje tečnosti u telu – samo su neki od brojnih signala da štitna žlezda ne funkcioniše pravilno.
Simptomi disfunkcije štitne žlezde mogu varirati od nesanice, zatvora i gubitka kose do zadržavanja tečnosti, umora i netolerancije na temperaturu. Ovi simptomi mogu negativno uticati na funkciju srca i menstrualni ciklus. Kako prepoznati problem sa štitnom žlezdom i kada je vreme da posetite lekara? Odgovore na ova pitanja daje endokrinolog dr Priyanka Iyer.
Prvo što treba znati je da se problemi sa štitnom žlezdom mogu podeliti u dve glavne kategorije, u zavisnosti od toga kako žlezda ne funkcioniše pravilno:
- Hipertireoza označava prekomernu proizvodnju hormona štitne žlezde.
- Hipotireoza označava nedovoljnu proizvodnju hormona štitne žlezde.
Hipertireoza može biti znak autoimunog poremećaja poznatog kao Gravesova bolest, dok hipotireoza može ukazivati na Hašimotovu bolest. Bez obzira na uzrok, bilo koja disfunkcija štitne žlezde može izazvati ozbiljne simptome. Preterani umor je čest simptom i hiper- i hipotireoze, ali svako stanje ima svoje specifične simptome.
Simptomi hipertireoze
- Anksioznost
- Podrhtavanje
- Nepravilan rad srca
- Nesanica
- Netolerancija na toplotu
- Gubitak težine uprkos povećanom apetitu
Simptomi hipotireoze
- Letargija
- Zatvor
- Proređivanje kose ili gubitak kose
- Nadimanje, nadutost ili otok na licu ili nogama
- Netolerancija na hladnoću
- Suva koža
Povećanje telesne težine zbog zadržavanja tečnosti može biti simptom nekontrolisane hipotireoze, ali se obično povlači nakon početka terapije.
„Zadržavanje tečnosti počinje da se poboljšava odmah nakon što započnete terapiju zamene hormona štitne žlezde“, objašnjava dr Priyanka Iyer. „Nestaje u roku od 1-2 nedelje od početka ili prilagođavanja leka. Dakle, problemi sa štitnom žlezdom bi bili poslednji razlog zašto ne možete da smršate.“
Uticaj hormona štitne žlezde na srce
Hormoni štitne žlezde mogu značajno uticati na funkciju srca, bilo da ih ima previše ili premalo. Prekomerna količina hormona može povećati rizik od:
- Atrijalna fibrilacija: ubrzan, nepravilan rad srca
- Tahikardija: ubrzan rad srca
„Ova stanja mogu da naprežu srčani mišić i izazovu srčani udar“, objašnjava dr Iyer. U slučaju nedovoljnog lučenja hormona štitne žlezde, mogu se javiti:
- Bradikardija: nizak broj otkucaja srca
- Kardiomiopatija: proširenje srca
- Vrtoglavica
„Veza između funkcije srca i štitne žlezde je toliko jaka da jedan lek koji se koristi za lečenje atrijalne fibrilacije može izazvati probleme sa štitnom žlezdom kod nekih pacijenata“, primećuje dr Iyer. „Mnogi ljudi otkrivaju da imaju abnormalnosti štitne žlezde tek nakon što im se dijagnostikuje atrijalna fibrilacija.“
Kada se obratiti lekaru zbog mogućih problema sa štitnom žlezdom
Neki simptomi su toliko nejasni i nespecifični, poput umora i nesanice, da ih je teško definitivno vezati za disfunkciju štitne žlezde. „Ako ste zabrinuti, uvek se možete obratiti lekaru“, kaže dr Iyer. „Ali ako nemate porodičnu istoriju poremećaja štitne žlezde, vaši simptomi mogu biti uzrokovani gotovo bilo čim. Umor može biti rezultat nedovoljnog sna, a nesanica može biti samo zbog stresa.“ Ipak, trebalo bi da pozovete svog doktora zbog nekih simptoma, uključujući:
Aritmija: Sve što je neobično u vezi sa vašim srčanim ritmom zahteva hitnu pažnju, bilo da kuca nepravilno, prebrzo ili presporo.
Neredovne menstruacije: Obratite pažnju na nepravilne cikluse i obilno menstrualno krvarenje, posebno ako pokušavate da zatrudnite.
Subakutni tiroiditis: Ovo može uključivati bol ili otok u vratu, drhtanje, lupanje srca, osećaj nervoze, ubrzanje rada srca i osećaj umora, ali nemogućnost spavanja.
Postpartalni tiroiditis: Ovo se obično javlja u prvih 12 meseci nakon porođaja. Obično počinje sa „hiper“ simptomima, a zatim postepeno ide u drugu krajnost. U većini slučajeva štitna žlezda se reguliše sama bez lekova. Ipak, neophodne su redovne kontrole jer se kod nekih žena može razviti hipotireoza.
Čvorovi na štitnoj žlezdi: Oni su takođe veoma česti. Ali osim ako nisu veoma veliki, obično nisu vidljivi. Međutim, ako imate čvorove na štitnoj žlezdi koji su preaktivni i nezavisno generišu višak hormona štitne žlezde, oni se mogu lečiti lekovima, radioaktivnim jodom ili ponekad hirurškim zahvatom.
