Poslednjih godina, u svetu ishrane gotovo da ne postoji tema koja je izazvala više pažnje od ideje da vreme obroka ima jednaku važnost kao i šta biramo da jedemo. Trendovi poput intermittent fasting i takozvanog time-restricted eating režima sugerišu da ograničavanje obroka na određeni deo dana može ubrzati gubitak kilograma, uskladiti organizam sa prirodnim ritmom i doneti vidljive rezultate bez strogih dijeta. Međutim, nova istraživanja donose nešto prizemniju poruku: vreme obroka, izgleda, ipak nije presudan faktor za mršavljenje.
Da li vreme obroka utiče na mršavljenje?
Nedavna studija koja je pratila navike ispitanika u ishrani tokom šest meseci pokazala je da vreme između prvog i poslednjeg obroka u toku dana nema direktan uticaj na telesnu težinu. Učesnici su putem aplikacije beležili kada jedu, koliko obroka imaju i kakva je njihova veličina, a rezultati su jasno ukazali na jednu stvar: ključ nije u satnici, već u količini hrane.
Naime, osobe koje su češće konzumirale obilne i srednje obilne obroke imale su veću verovatnoću da se ugoje, dok su oni koji su birali manje porcije češće beležili gubitak kilograma. Drugim rečima, telo mnogo više reaguje na unos kalorija nego na tačno vreme kada su one unete.
Naravno, uvek postoji ono ali…
Sve gore navedeno, naravno, ne znači da koncept vremenski ograničene ishrane nema nikakvu vrednost. Iako samo po sebi ne garantuje mršavljenje, može biti koristan alat za one kojima je potreban sistem kako da jedu manje ili organizovanije. Kada se obroci svedu na, na primer, šest ili osam sati dnevno, mnogi ljudi spontano smanje broj užina, kasne večernje grickalice i impulsivno ili emocionalno prejedanje. Rezultat nije magija biološkog sata, već jednostavna matematika – manje unetih kalorija.
Važan deo ove priče je i psihološki aspekt. Za neke osobe, lakše je pridržavati se jasnih vremenskih okvira nego stalno brojati kalorije ili strogo eliminisati omiljene namirnice. Planiranje obroka unapred često vodi ka svesnijim izborima, kvalitetnijoj hrani i manjem oslanjanju na brza rešenja.
Najbolja opcija za gubitak kilograma
Ipak, istraživanja takođe ukazuju na ograničenja ovakvih studija. Većina se oslanja na samostalno prijavljivanje veličine obroka, bez preciznog merenja kalorija, a životne navike učesnika nisu strogo kontrolisane. Zbog toga se naglašava da ne postoji univerzalna formula koja jednako deluje na sve.
Zaključak je prilično jednostavan, ali često zanemaren: najbolja dijeta je ona koju možete dugoročno da pratite. Ako vam vremenski ograničena ishrana pomaže da jedete uravnoteženije, smanjite prejedanje i budete dosledniji – može imati smisla. Ako ne, fokus na kvalitet hrane, veličinu porcija i odnos prema ishrani ostaje daleko važniji od gledanja u sat.
U eri brzih trendova, možda je upravo ova poruka najosvežavajuća: slušanje sopstvenog tela i održiv pristup ishrani i dalje su najpouzdaniji saveznici zdravog načina života.
