Hašimoto, lupus, celijakija… Svi smo čuli za ova oboljenja, ali retko kod od nas zna da su u pitanju autoimune bolesti. One, naime, predstavljaju grupu hroničnih stanja u kojima imuni sistem, umesto da štiti organizam, greškom napada sopstvene ćelije i tkiva. Dakle, umesto da prepozna bakterije i viruse kao pretnju, telo se okreće protiv sebe. Danas je poznato više od 80 autoimunih bolesti, a procenjuje se oko 75 do 80% ljudi s ovim oboljenjima čine pripadnice nežnijeg pola. Ali zašto žene češće boluju od autoimunih bolesti?
Koje su najčešće autoimune bolesti i kako se manifestuju?
Autoimune bolesti mogu zahvatiti gotovo svaki organ ili sistem u telu — kožu, zglobove, štitastu žlezdu, creva, nervni sistem. Njihovi simptomi često su nespecifični i podmukli: hroničan umor, bolovi u zglobovima, promene na koži, problemi sa varenjem, gubitak kose ili nagle promene telesne težine. Među najčešćim autoimunim bolestima su: Hašimotov tireoiditis (štitasta žlezda), reumatoidni artritis, lupus (SLE), multipla skleroza, psorijaza, celijakija i Sjögrenov sindrom (suvoća očiju i usta). Zanimljivo je da se mnoge od ovih bolesti najčešće dijagnostikuju upravo kod žena u reproduktivnom periodu.
Razlozi zbog kojih žene češće razvijaju autoimune bolesti su složeni i još uvek predmet istraživanja, ali stručnjaci su saglasni da je u pitanjukombinacija hormona, genetike i životnog stila presudna za pojavu autoimunih bolesti kod žena.
Hormoni igraju veliku ulogu
Estrogen, dominantni ženski polni hormon, ima snažan uticaj na imuni sistem. On može pojačati imuni odgovor, što u nekim situacijama znači bolju zaštitu, ali u drugim povećava rizik od toga da imuni sistem pretera i počne da napada sopstveno telo. Zato se simptomi autoimunih bolesti često pogoršavaju tokom trudnoće, nakon porođaja ili u perimenopauzi.
Genetska predispozicija je još jedan važan faktor. Kao što znamo, žene imaju dva X hromozoma, a mnogi geni povezani sa imunim odgovorom upravo se nalaze na ovom hromozomu. To može povećati sklonost ka poremećajima imunog sistema.
Tu je i hronični stres, koji žene često doživljavaju intenzivnije zbog višestrukih životnih uloga, kako profesionalnih, tako porodičnih, a onda i emotivnih. Dugotrajan stres može narušiti ravnotežu hormona i oslabiti sposobnost tela da pravilno reguliše imuni odgovor.
Od kojih autoimunih bolesti žene najčešće boluju?
Statistike pokazuju da žene znatno češće obolevaju od Hašimotovog tireoiditisa (čak do 10 puta češće nego muškarci) i lupusa, gde žene, verovali ili ne, čine više od 90% obolelih. Isto tako, kod žena je češći reumatoidni artritis, kao i Sjögrenov sindrom, koji najčešće pogađa žene u perimenopauzi i menopauzi. Ove bolesti često imaju spor početak i simptome koji se lako pripisuju umoru, hormonima ili stresu, zbog čega se teško i u glavnom kasno dijagnostifikuju.
Kako se leče autoimune bolesti?
Lečenje autoimunih bolesti zavisi od toga koja je bolest u pitanju, koje organe zahvata i koliko su simptomi izraženi, ali osnovni cilj terapije uvek je isti – da se umiri preterana reakcija imunog sistema, ublaže simptomi i spreči dalje oštećenje organizma. Iako se većina autoimunih bolesti ne može u potpunosti izlečiti, uz adekvatno lečenje mogu se uspešno držati pod kontrolom.
Najčešće se primenjuje terapija lekovima, uključujući imunosupresive koji smanjuju aktivnost imunog sistema, kortikosteroide koji brzo ublažavaju upalne procese, kao i biološku terapiju koja cilja specifične mehanizme imunog odgovora. Kod pojedinih oboljenja, poput bolesti štitne žlezde, neophodna je i hormonska terapija. Pored toga, važnu ulogu imaju i promene životnog stila. Uravnotežena ishrana, kvalitetan san, smanjenje stresa i umerena fizička aktivnost mogu značajno doprineti boljem opštem stanju. Rana dijagnoza i redovno praćenje lekara ključni su za očuvanje kvaliteta života.
Zašto je važno govoriti o ovome?
Razumevanje zašto žene češće oboljevaju od autoimunih bolesti ključno je za ranije prepoznavanje simptoma i bolju brigu o zdravlju. Slušanje sopstvenog tela, obraćanje pažnje na hronični umor, bolove i bilo kakve promene u telu (koje traju duže od nekoliko nedelja) predstavlja, pre svega, odgovornost prema sebi. Autoimune bolesti ne mogu uvek da se spreče, ali pravovremena dijagnoza, balansiran način života, upravljanje stresom i adekvatna terapija mogu značajno poboljšati kvalitet života. A prvi korak je biti dobro informisan.
