Hello march! Sunce, duži dani, više vremena napolju… Ali i sezona prolećnih alergija koja samo što nije pokucala na vrata! Da, jer, ma koliko da volimo što je zima (konačno) gotova, za mnoge početak proleća nije baš tako romantičan. Suzenje očiju, zapušen nos i konstantan osećaj umora, prve alergijske reakcije neretko se javljaju već krajem zime, kada koncentracija polena polako raste. Ali dobra vest je da tegobe možemo ublažiti – ali samo ako reagujemo na vreme i pripremimo organizam pre nego što alergeni zaista stupe na scenu.
Zašto je sezona prolećnih alergija postala toliko učestala?
Prolećne alergije najčešće izaziva polen drveća poput breze i lešnika. Organizam alergične osobe prepoznaje polen kao pretnju i pokreće odbrambenu reakciju – oslobađa histamin, što dovodi do tipičnih simptoma alergijskog rinitisa. Klimatske promene i blage zime dodatno produžavaju sezonu cvetanja, pa se alergije javljaju ranije i traju duže nego pre.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Ako svake godine u isto vreme primećujete učestalo kijanje, svrab i suzenje očiju, zapušen nos ili uporno curenje nosa, grebanje u grlu, kao i neobjašnjiv umor i pospanost – velika je verovatnoća da je reč o sezonskoj alergiji, a ne o običnoj prehladi. Iako simptomi na prvi pogled mogu delovati slično, razlika je prilično jasna: alergije ne prate povišena temperatura, bolovi u mišićima i opšta malaksalost karakteristična za virusne infekcije. Tegobe izazvane polenom mogu trajati nedeljama, pa čak i mesecima, posebno ako se ne reaguje na vreme.
Upravo zato je važno da osluškujete svoj organizam i prepoznate obrazac koji se ponavlja iz godine u godinu. Ako se simptomi javljaju s prvim toplijim danima i pojačavaju tokom boravka napolju, gotovo je izvesno da je u pitanju reakcija na alergene iz vazduha. Dobra vest je da postoje jednostavni koraci koji mogu značajno ublažiti tegobe. U nastavku vam otkrivamo male, ali efikasne navike uz koje vam sezona prolećnih alergija neće zadavati toliko muka – i uz koje ćete moći da uživate u proleću bez stalnog posezanja za maramicama.
Kako sprečiti ili ublažiti simptome?
Prevencija počinje pre nego što koncentracija polena dostigne vrhunac. Za početak, pratite kalendar cvetanja polena (da i to postoji). Informišite se o periodu cvetanja biljaka na koje ste osetljivi i ograničite boravak napolju u danima kada je koncentracija polena visoka. Prozore otvarajte rano ujutru ili kasno uveče, kada je koncentracija polena niža. Tokom dana držite ih zatvorenim, naročito u vetrovitim danima. Polen se zadržava na odeći i kosi, stoga je savet da se presvučete čim dođete kući. Uz to, kratko tuširanje može značajno smanjiti izloženost polenu. I naravno, za kraj, ali ne i najmanje važno, uravnotežena ishrana, dovoljno sna i fizička aktivnost pomažu organizmu da ojača i samim tim da se lakše izbori sa upalnim reakcijama.
Ukoliko su simptomi izraženi, lekar može preporučiti antihistaminike ili preventivnu terapiju koja se započinje pre početka sezone. U nekim slučajevima razmatra se i imunoterapija.
