Rak dojke je najčešće dijagnostikovano maligno oboljenje žena, ali je istovremeno i bolest koja danas može uspešno da se leči, naročito kada se otkrije na vreme. Upravo zato se o prevenciji, redovnim pregledima i ranom otkrivanju govori s posebnim razlogom – jer pravovremena dijagnoza u velikom broju slučajeva može napraviti presudnu razliku.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, rak dojke se po prvi put našao na vrhu liste globalno najučestalijih karcinoma, sa 2,3 miliona novih slučajeva u svetu. I u Srbiji je ovo najčešći maligni tumor kod žena, svake godine registruje se oko 4.000 novoobolelih, dok oko 1.600 žena izgubi bitku sa ovom bolešću.
Iako mnoge žene veruju da se rak dojke javlja uglavnom kod onih koje imaju nasledni faktor rizika, praksa pokazuje drugačije. Prosečan celoživotni rizik za karcinom dojke iznosi 12,4 odsto, odnosno svaka osma žena nosi ovaj rizik. Dodatno, oko 85% novoobolelih žena ne pripada grupi sa povišenim rizikom. Upravo taj podatak jasno pokazuje da preventivni pregledi nisu važni samo za pojedine žene, već za sve.
Rizik za nastanak raka dojke povećavaju pol, godine života, pojava karcinoma dojke kod najbližih ženskih srodnika, kao i prethodno lečen kancer dojke. Poznati su i nasledni faktori, poput BRCA1 i BRCA2 gena, ali se većina karcinoma dojke javlja i bez pozitivne porodične anamneze. Postoje i faktori na koje može da se utiče, kao što su gojaznost, pušenje, konzumiranje alkohola, fizička neaktivnost i dugotrajna hormonska terapija u menopauzi.
Kako objašnjava dr Magdalena Radović iz Acibadem Bel Medic-a, najveći značaj ima sekundarna prevencija, odnosno otkrivanje karcinoma u fazi kada još ne može da se napipa. To je trenutak kada su šanse za uspešno lečenje najveće, a terapija manje agresivna.
Zašto je preventivni pregled važan?
Statistika to najbolje potvrđuje: ukoliko je karcinom dojke nepalpabilan ili manji od 15 milimetara, stopa petogodišnjeg preživljavanja ide i do 99%. Sa druge strane, kada je tumor veći od 20 milimetara, u velikom broju slučajeva već su zahvaćeni i limfni čvorovi, što značajno utiče na dalji tok lečenja i prognozu.
Najčešći simptom karcinoma dojke jeste kvržica u dojci, ali nisu retki ni drugi znaci – asimetrija, crvenilo, zadebljanje kože, uvlačenje bradavice, iscedak, nelagodnost ili uvećani limfni čvorovi u pazuhu. Ipak, ono što je najvažnije jeste da cilj nije da žena sama otkrije promenu kada postane opipljiva, već da se karcinom uoči na vreme, tokom preventivnog pregleda, dok je još mali i asimptomatski.
Jer, rana dijagnoza je dobra prognoza
Zato samopregled, iako važan, nije dovoljan. On može biti deo odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju, ali ne može da zameni redovne ultrazvučne i mamografske preglede. Preporuka je da svaka zdrava žena od 25. godine jednom godišnje obavlja ultrazvučni pregled dojki, dok se nakon 40. godine savetuje i redovna mamografija, najčešće na dve godine. Kod žena sa povećanim rizikom plan pregleda određuje radiolog.
Ukoliko žena između dva redovna pregleda primeti bilo kakvu promenu, potrebno je da se bez odlaganja javi stručnjaku. Pravovremena reakcija je od presudnog značaja.
Savremeni dijagnostički pristup u Acibadem Bel Medic-u
U Acibadem Bel Medic-u, kod pacijentkinja sa promenama u tkivu dojke, primenjuje se savremeni dijagnostički pristup koji podrazumeva trostepenu evaluaciju – klinički pregled, odgovarajuće radiološke metode i patohistološku proveru. U dijagnostici se koriste digitalna mamografija sa tomosintezom, ultrazvuk sa elastografijom, a po potrebi i magnetna rezonanca. Kada postoji sumnja na patološku promenu, radi se i biopsija, koja se danas izvodi minimalno invazivno, bezbolno i komforno za pacijentkinju.
Posebna vrednost savremenog pristupa je u tome što se svaka pacijentkinja posmatra individualno, a o daljem lečenju odlučuje tim lekara različitih specijalnosti – od radiologa i onkohirurga do medikalnog onkologa i radioterapeuta. Tako se za svaku ženu određuje terapija koja je najadekvatnija upravo za njen slučaj.
Pored medicine i terapije, važan deo procesa lečenja jeste i odnos sa pacijentkinjom. Kako ističe dr Radović, poverenje između lekara i pacijenta ima veliku ulogu u celokupnom procesu – od postavljanja dijagnoze do donošenja odluka o lečenju. Kada žena dobije jasne, stručne i pravovremene informacije, lakše razume svoju situaciju i aktivnije učestvuje u borbi za svoje zdravlje.
Danas rak dojke nije dijagnoza koja automatski znači najgori ishod. Naprotiv, kada se otkrije na vreme, šanse za uspešno lečenje su veoma visoke. Zato je najvažnija poruka jednostavna i jasna: ne čekajte simptome. Idite na pregled redovno. Jer, rana dijagnoza je dobra prognoza.
Foto: Anastasia Latunova, Daria Liudnaya Pexels
