Svaki period godine nosi određene zdravstvene izazove. Dok su respiratorne infekcije karakterističnije za zimski period, tokom leta se češće javljaju crevne infekcije, najčešće zbog visokih temperatura, promenjenog režima ishrane, putovanja i konzumiranja hrane koja se lakše kvari. Bilo da je reč o bakterijskoj ili virusnoj infekciji, trovanju hranom ili putničkoj dijareji, tegobe su često intenzivne, ali uglavnom kratko traju i prolaze uz simptomatsku terapiju, objašnjava dr Verica Zorić, subspecijalista gastroenterohepatologije u Acibadem Bel Medic-u.
Koje namirnice leti najčešće izazivaju tegobe?
Namirnice koje tokom leta najčešće mogu dovesti do trovanja hranom jesu one koje su lako kvarljive na visokim temperaturama. Poseban oprez potreban je kod mleka i mlečnih proizvoda, naročito sladoleda, zatim mesa, jaja, kao i nedovoljno opranog voća i povrća.
Kod bakterijskih toksiinfekcija period inkubacije, odnosno vreme od konzumiranja kontaminirane hrane do pojave prvih simptoma, obično je veoma kratak i iznosi svega nekoliko sati.
Najčešći simptomi su: mučnina, povraćanje, bolovi i grčevi u stomaku, proliv, povišena temperatura. Slični simptomi mogu se javiti i kod virusnih crevnih infekcija, dok su među bakterijskim uzročnicima najčešće Escherichia coli, Salmonella i Shigella.
Putnička dijareja – čest problem turista
Poseban oblik crevnih tegoba predstavlja putnička dijareja, koja je jedan od najčešćih zdravstvenih problema tokom putovanja. Procenjuje se da oko 10 miliona ljudi godišnje dobije proliv tokom putovanja.
Prilikom promene mesta boravka, lokalna hrana i voda mogu sadržati dopuštene količine mikroorganizama koje lokalnom stanovništvu ne stvaraju problem, ali kod turista mogu izazvati tegobe. Problem se najčešće javlja tokom prvih dana boravka, ali nije retko da se simptomi pojave i po povratku kući.
Putničku dijareju karakterišu učestale tečne stolice, mučnina, povraćanje i grčevi u stomaku.
Posebno osetljivu grupu čine deca, starije osobe i pacijenti sa hroničnim bolestima, jer se dijarejom gubi značajna količina tečnosti, pa je sprečavanje dehidratacije i poremećaja elektrolita od ključnog značaja.
Šta pomaže kod blažih tegoba?
Kod većine pacijenata bolest spontano prolazi, a najvažnija mera je nadoknada tečnosti i elektrolita. Oralna rehidratacija je najčešće dovoljna, uz mirovanje, laganu ishranu i praćenje simptoma. Probiotske preparate je preporučljivo uzimati preventivno, sedam dana pre putovanja, tokom boravka i nekoliko dana nakon povratka, naročito kod osoba koje su ranije imale slične tegobe na putovanjima.
Kada treba potražiti lekarsku pomoć?
Iako su letnje crevne infekcije najčešće prolazne, postoje simptomi koji zahtevaju pregled lekara. Lekarsku pomoć treba potražiti ukoliko se jave: krv u stolici, uporno povraćanje, povišena temperatura, izražena slabost, znaci dehidratacije, bolovi u stomaku koji ne prolaze.
U tim situacijama potrebna je dodatna dijagnostika, pre svega laboratorijske analize, a po proceni lekara i ultrazvuk abdomena.
Kako smanjiti rizik od crevnih infekcija tokom leta?
Prevencija ima veoma važnu ulogu. Tokom leta i putovanja preporučuje se redovno pranje ruku, konzumiranje flaširane vode, detaljno pranje voća i povrća, kao i izbegavanje nedovoljno termički obrađene hrane. Poseban oprez savetuje se pri konzumiranju hrane koja dugo stoji na visokim temperaturama, kao i hrane nepoznatog porekla.
Kako ističe dr Verica Zorić, subspecijalista gastroenterohepatologije, većina letnjih crevnih infekcija prolazi uz odgovarajuću nadoknadu tečnosti i simptomatsku terapiju, ali simptome koji traju, pogoršavaju se ili su praćeni temperaturom, krvlju u stolici ili upornim povraćanjem ne treba ignorisati.
Foto: Shutterstock, ACIBADEM BEL MEDIC, Daniel Lincoln / Unsplash, ROCKETMANN TEAM / Pexels
