Dok jedni dane do godišnjeg odmora odbrojavaju sa uzbuđenjem, drugi, čim stignu na željenu destinaciju, osećaju nemir, napetost ili čak krivicu zato što ne rade ništa. Umesto da uživaju u plaži, dobroj hrani i sporijem ritmu, neprestano razmišljaju o poslu, obavezama koje ih čekaju ili imaju osećaj da bi vreme trebalo da iskoriste pametnije. Ovaj fenomen naziva se vacation anxiety i poslednjih godina privlači sve više pažnje psihologa. Iako zvuči paradoksalno, odmor za mnoge ljude može biti jednako stresan kao i period intenzivnog rada. Razlog nije destinacija, već način na koji naš mozak reaguje kada iznenada pređe iz konstantne aktivnosti u stanje mirovanja.
Vacation anxiety opisuje osećaj anksioznosti, nemira ili emocionalne nelagodnosti koji se javlja pre odlaska na odmor, tokom putovanja ili čak prvih nekoliko dana letovanja. Osoba može imati utisak da nije dovoljno produktivna, da propušta važne poslovne informacije ili da će se po povratku suočiti sa ogromnim brojem obaveza. Kod nekih ljudi javlja se i osećaj da moraju maksimalno da iskoriste svaki trenutak odmora, pa se odmor pretvara u iscrpljujući raspored obilazaka, aktivnosti i fotografisanja, umesto u priliku za oporavak.
Zašto je nekima tako teško da se opuste?
Jedan od najčešćih razloga jeste dugotrajna izloženost stresu. Kada smo mesecima ili godinama navikli da funkcionišemo pod pritiskom, organizam takvo stanje počinje da doživljava kao normalno. Kada stres iznenada nestane, mozak može reagovati osećajem praznine ili nelagodnosti.
Psiholozi ističu da problem često imaju osobe koje svoju vrednost povezuju sa produktivnošću. Ako ste navikli da svakodnevno ispunjavate zadatke, odgovarate na poruke i rešavate probleme, potpuno opuštanje može izazvati osećaj krivice.
Tu je i uticaj društvenih mreža. Fotografije savršenih letovanja stvaraju pritisak da svaki trenutak odmora bude ispunjen avanturama i nezaboravnim iskustvima, zbog čega mnogi osećaju razočaranje ako njihov odmor izgleda sasvim obično.
Kako se vacation anxiety može ispoljiti?
Simptomi nisu isti kod svih. Neki ljudi ne mogu da prestanu da proveravaju poslovni mejl ili telefon, drugi imaju problem da zaspu, dok se kod nekih javlja razdražljivost ili osećaj da stalno moraju nešto da rade. Neretko se dešava da prve dane odmora provedu iscrpljeni ili sa glavoboljom, tek nakon nekoliko dana uspevajući da se zaista opuste. Stručnjaci objašnjavaju da je organizmu često potrebno vreme da uspori nakon dugog perioda stresa.
Kako sebi olakšati odmor?
Ako prepoznajete simptome vacation anxiety, važno je da ne očekujete da ćete se opustiti čim stignete na destinaciju. Dajte sebi dan ili dva da se prilagodite sporijem ritmu. Korisno je i postaviti granice kada je posao u pitanju. Isključivanje poslovnih notifikacija i unapred dogovorena odsutnost mogu pomoći da se zaista odvojite od svakodnevnih obaveza. Pokušajte da ne planirate svaki sat odmora. Slobodno vreme nije izgubljeno vreme – upravo ono omogućava mozgu da se odmori i obnovi.
Zašto je dosada zapravo korisna?
Zanimljivo je da psiholozi sve češće ističu kako su trenuci bez planova važni za mentalno zdravlje. Kada nismo stalno okupirani obavezama ili ekranima, mozak dobija priliku da obradi emocije, razvija kreativnost i smanji nivo stresa. Zato nije neobično ako jedan deo odmora provedete čitajući knjigu, posmatrajući more ili jednostavno ne radeći ništa. Upravo u tim trenucima dolazi do pravog psihološkog oporavka.
