Kafa je za mnoge ljude mnogo više od napitka. Ona je jutarnji ritual, povod za druženje, kratka pauza tokom radnog dana ili mali lični užitak kada želite da se osamite. Ipak, često se postavlja pitanje: koliko šoljica kafe dnevno je zapravo „u redu“? Iako se često pominje da su tri ili četiri šoljice dnevno u granicama normale, sve je više mišljenja da je jedna šolja kafe dnevno sasvim dovoljna, a za mnoge ljude i optimalna količina. Pa tako, odgovor nije sasvim jednostavan, jer zavisi od više faktora: od zdravstvenog stanja, navika, osetljivosti na kofein, pa čak i od načina pripreme same kafe.
Kofein
Kofein je prirodna supstanca koja se najčešće povezuje sa kafom, ali se nalazi i u čaju, kakau, čokoladi, energetskim napicima i nekim lekovima. Spada u grupu psihoaktivnih supstanci, što znači da direktno utiče na rad mozga i nervnog sistema. Upravo zbog tog dejstva kofein je najrašireniji stimulans na svetu. Glavni način na koji kofein deluje na ljudski organizam jeste blokiranje adenozina, iliti supstance u mozgu koja je odgovorna za osećaj umora i pospanosti. Kako se adenozin tokom dana postepeno nakuplja, mi postajemo sve umorniji. Kada unesemo kofein, on se veže za receptore za adenozin i sprečava njegovo dejstvo, zbog čega se osećamo budnije, koncentrisanije i energičnije.
Uticaj kofeina ne ograničava se samo na mozak. On utiče i na kardiovaskularni sistem, jer može privremeno da ubrza rad srca i blago povisi krvni pritisak. Kod zdravih osoba ovaj efekat je uglavnom kratkotrajan i bezopasan, ali kod ljudi koji su osetljivi na kofein ili imaju problema sa srcem i pritiskom, može izazvati nelagodnost, lupanje srca ili nemir. Kofein utiče i na hormone. On podstiče lučenje adrenalina, takozvanog hormona stresa, što objašnjava osećaj povećane energije i spremnosti na aktivnost. Zbog toga se kofein često koristi pre fizičke aktivnosti ili mentalno zahtevnog rada. Međutim, prevelike količine mogu dovesti do suprotnog efekta: napetosti, anksioznosti i razdražljivosti.
Jedna šolja kafe može imati brojne pozitivne efekte. Kofein u toj količini pomaže boljoj koncentraciji, povećava budnost i može poboljšati raspoloženje, bez prevelikog opterećenja za nervni sistem. Upravo umerenost je ključ, sa jednom šoljom dnevno smanjuje se rizik od neželjenih efekata kao što su nervoza, ubrzan rad srca, povišen pritisak ili problemi sa snom.
Zanimljivo je da i naučna istraživanja potvrđuju koristi male količine kafe. Na primer, jedna velika studija objavljena u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition pokazala je da već jedna šolja kafe dnevno može imati zaštitni efekat na zdravlje srca i biti povezana sa manjim rizikom od ukupne smrtnosti. Studija naglašava da se pozitivni efekti javljaju već pri malim količinama kofeina, dok veći unos ne donosi nužno dodatne koristi.
Još jedan razlog zašto se jedna šolja smatra dobrom merom jeste individualna osetljivost na kofein. Mnogi ljudi ne primete koliko im kafa utiče na organizam dok ne smanje unos. Često se tek tada uoče bolji san, manja napetost i stabilniji nivo energije tokom dana. Umesto naglih skokova i padova energije, jedna kafa pruža blag i kontrolisan podsticaj.
Takođe, ne treba zaboraviti da kafa nije jedini izvor energije. Kvalitetan san, redovni obroci i kretanje imaju mnogo veći uticaj na svakodnevnu vitalnost nego višestruke šoljice kafe. U tom kontekstu, kafa treba da bude dodatak, a ne oslonac. Iako kafa sama po sebi nije loša, jedna šolja dnevno predstavlja razumnu, zdravu i dugoročno održivu naviku. Ona omogućava uživanje u ukusu i ritualu kafe, uz minimalan rizik po zdravlje. Kao i u mnogim drugim stvarima manje često znači bolje.
