Intuitivna ishrana je popularan food trend, ali ovo su njene zamke

Sledbenici intuitivne ishrane tvrde da je ona najbolja dijeta koji pomaže da postignete i održite željenu težinu. Zašto onda intuitivna ishrana ne radi kod vas? Ovo su njene zamke

Intuitivna ishrana stigla nam je sa zapadne hemisfere, gde ovaj trend lagano raste uposlednje dve decenije. Tokom 2000-ih, kada se fokus sa univerzalne ishrane pomerio na individualnost i osetljivost na sopstvene potrebe, ovaj pristup je postao posebno popularan. Danas, intuitivna ishrana je postala svetski raširen trend koji hara mrežama.

Ideja iza intuitivne ishrane je da je glad jedini racionalni razlog za jelo. Ako ste gladni, jedite, ali samo u ovom slučaju, a ne u bilo kom drugom. Glavna prednost ovakvog aranžmana je odsustvo strogih ograničenja (glavno pravilo je da nema pravila). Samim tim, briše se i sindrom zabranjenog voća: kada se ograničavamo u nečemu, odmah želimo da to jedemo češće i više. Sa intuitivnom ishranom ovog problema nema. Intuitivna ishrana ne zahteva brojanje kalorija ili vođenje dnevnika ishrane (ako zaista želite čokoladu ili mafin, možete da ih pojedete) i stoga izgleda kao idealan način da održite svoju težinu u formi. Ali, kao što pokazuje praksa, nije sve tako jednostavno.

Zamke intuitivne ishrane

Zašto je u naše vreme nepromišljeno oslanjati se samo na želje tela? Savremeni proizvođači slatkiša i brze hrane koristec posebne kombinacije sastojaka i ukusa (na primer, određeni balans slanog i slatkog). Takva hrana aktivira centar za zadovoljstvo u mozgu, a mi želimo da doživimo iste senzacije iznova i iznova. Postepeno, konzumacija proizvoda koji nisu najzdraviji, postaje navika i razvija se zavisnost. Može li čovek da veruje SOS signalima iz tela da mu treba čokoladni mafin ili kesica čipsa? Naravno da ne. U nastavku navodimo glavne razloge protiv intuitivne ishrane.

1. Ne pazimo šta jedemo

Ranije: Pre nekoliko hiljada godina, doći do hrane nije bilo lako (ponekad prilično opasno), ali je sama hrana bila mnogo zdravija. Naši daleki preci su iz hrane dobijali veliku količinu polinezasićenih masnih kiselina (riba i morski plodovi, semenke), vlakana (povrće, voće, korenje), esencijalne vitamine i mikroelemente. Istovremeno, glikemijsko opterećenje na telu bilo je minimalno: proste šećere su dobijali u malim količinama i samo iz prirodnih izvora (voće, korenje, divlji med).

Danas, karakteristike ishrane savremenog čoveka su obilje rafinisane hrane (slatkiši, polirane žitarice, pakovani sokovi, instant žitarice), nedostatak vlakana, velike količine trans masti i toksičnih aditiva (sve vrste E), višak soli. Sve ovo komplikuje kontrolu ponašanja u ishrani: teško je odoleti da pojedete nešto „ukusno“.

2. Jedemo u hodu

Obroci su nekada bili ležerni, cela porodica se okupljala za stolom, jela polako i koncentrisano. Ponekad se čitala molitva pre jela. U mnogim kulturama je bilo uobičajeno da se jede u tišini. U ovom slučaju, bilo je moguće slušati želje svog tela, a već tokom obroka dobiti „povratnu informaciju“ iz mozga o sitosti. Danas se tempo života povećao i počeli smo da trošimo vrlo malo vremena na obroke. Mnogi ljudi jedu u hodu, u žurbi, neredovno, preferirajući brzu hranu. U takvim okolnostima, teško je objektivno proceniti zašto ste želeli hamburger, jer da biste to uradili, u najmanju ruku, morate da napravite pauzu i postavite sebi nekoliko pitanja (kakvi su osećaji u vašem telu, koji su vaši emotivni stanje, da li je moguće promeniti svoje stanje bez pribegavanja „nezdravoj“ hrani).

3. Mi brkamo glad sa apetitom

Nema ništa loše u tome što želimo da uživamo u hrani: tako funkcioniše naš nervni sistem – ukusna jela pokreću oslobađanje „hormona zadovoljstva“. Loše je kada zloupotrebljavamo ovu osobinu. Hrana je jedno od najpristupačnijih zadovoljstava, pa se lakše razveseliti jedući tortu nego šetajući. Tako dolazi do zamene teza: umesto gladi, mi osećamo želju za uživanjem u hrani, odnosno apetit. Pritom, ne umemo da napravimo razliku. Glad je specifičan signal da treba da jedete. Prate ga specifične fizičke reakcije organizma , a u ovom slučaju će vas obradovati zelena salata, posna supa i parče crnog hleba – ne mora to biti nešto za čim žudite.

4. Mi ne kontrolišemo hormone

Intuitivna ishrana je potpuno neefikasna kada gubite težinu. Sa čime je ovo povezano? Sa svakim izgubljenim kilogramom smanjuje se količina energije koja je telu potrebna da „živi“ na novoj težini. Istina, telo to ne razume odmah: sinteza hormona koji kontrolišu apetit još se nije prilagodila novom načinu ishrane. Morate se pripremiti za činjenicu da što više gubite na težini, to će vas mozak više „terati“ da jedete. Ako verujete svojoj intuiciji u ovom trenutku, rizikujete da potrošite više kalorija nego što vam je potrebno. Dakle, nažalost, ne možete bez praćenja energetske vrednosti vaše ishrane kada gubite težinu.

5. Zaboravljamo na vitamine

Zbog našeg životnog stila ne možemo u potpunosti da dobijemo sve vitamine i mikroelemente koji su potrebni telu. Ako danas ne uzimate dodatne komplekse, onda najverovatnije vaše telo doživljava nedostatak određenog broja mikronutrijenata. Posledica je nesvesna želja da se iz hrane dobiju supstance koje nedostaju. U ovom slučaju, počinjete bukvalno da jedete sve što je loše… Veoma je teško kontrolisati takve žudnje. U ovom slučaju morate, pre svega, da shvatite koji vitamini i mikroelementi vam nedostaju, što znači da je vreme da posetite nutricionistu.

nensuria/gettyimagesplus