U svetu koji veliča produktivnost i stalnu dostupnost, popodnevno spavanje, odnosno popodnevna dremka – nekada sasvim normalan deo dana – danas se često doživljava kao lenjost (ali i luksuz).
Ipak, nauka poslednjih godina sve glasnije govori suprotno: kratka popodnevna dremka može biti moćan alat za smanjenje stresa, regeneraciju tela i uma. Pa gde smo izgubili te dremke i da li je vreme da ih vratimo u rutinu?
Siesta u tri
Popodnevna dremka ima duboke korene u mnogim kulturama. U mediteranskim zemljama poput Španije, Italije i Grčke, tradicionalna siesta bila je način da se izbegne najtopliji deo dana, ali i da se telo odmori.
Slično tome, u Japanu postoji praksa inemuri – kratkog dremanja čak i na poslu, koje se ne smatra neprofesionalnim, već znakom predanosti. Ipak, globalizacija i savremeni radni ritam potisnuli su ove navike, naročito u urbanim sredinama gde je tempo života ubrzan, a radno vreme rigidnije.
Kad i koliko dremati?
Sa fiziološke strane, potreba za dremkom nije znak slabosti, već prirodan deo našeg biološkog ritma. Tokom dana dolazi do pada energije, najčešće između jedan i tri popodne, kada telo prirodno ulazi u mini pad.
Kratka dremka u tom periodu može poboljšati koncentraciju, pamćenje i raspoloženje, ali i smanjiti nivo stresa. Istraživanja pokazuju da dremke od 10 do 20 minuta imaju najviše benefita – dovoljno su kratke da osveže, a ne uvode nas u duboku, REM fazu sna iz koje se budimo umorni.
Šta izbegavati?
Ipak, kao i u svemu, ključ je u meri. Preduge dremke, naročito one koje traju duže od 30-40 minuta, mogu izazvati tzv. sleep inertia – osećaj tromosti i dezorijentacije nakon buđenja. Takođe, kasno popodnevno spavanje može poremetiti noćni san, posebno kod osoba koje već imaju problema sa nesanicom. Zato stručnjaci preporučuju da dremka bude kratka i da se praktikuje u prvoj polovini popodneva.
Odmorom do produktivnosti?
Zanimljivo je da zemlje koje neguju kulturu odmora često beleže i bolje rezultate kada je reč o kvalitetu života. U Španiji i Italiji, gde su pauze tokom dana deo tradicije, primećuje se niži nivo hroničnog stresa i bolji balans između posla i privatnog života. Ipak, nije samo stvar u dremci kao takvoj, već u celokupnom pristupu odmoru i ritmu dana.
Ako vam raspored to dozvoljava – apsolutno. Kratka popodnevna pauza može biti jednostavan, ali efikasan način da resetujete energiju, poboljšate fokus i podržite opšte zdravlje. U vremenu kada se umor često gura pod tepih, možda je upravo dremka mali, ali značajan korak ka boljem kvalitetu života i produktivnosti.
Foto: Instagram / @oliviajade /
