Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu za 2025. godinu dodeljena je za otkriće koje objašnjava jednu od najvećih misterija moderne medicine: kako imuni sistem uspeva da uništi opasne uljeze poput virusa i bakterija, a da pritom ne napada sopstvene ćelije? Ovo prestižno priznanje ove godine dele Shimon Sakaguchi iz Japana i američki istraživači Mary Brunkow i Fred Ramsdell. Njihov rad doveo je do identifikacije takozvanih regulatornih T-ćelija – specijalizovanih čuvara imunog sistema koji deaktiviraju one imunološke ćelije koje bi mogle da napadnu naše tkivo. Otkriće je otvorilo potpuno novo poglavlje u razumevanju i pronalaženju leka za autoimune bolesti i postavilo temelje savremenih terapija za stanja kao što su dijabetes tipa 1, multipla skleroza i reumatoidni artritis. Takođe je važno i za razvoj novih pristupa u lečenju karcinoma.
Kako imuni sistem pravi razliku između nas i njih?
Naš imuni sistem stalno patrolira kroz telo, tražeći sve što deluje sumnjivo. Bela krvna zrnca koriste receptore koji nastaju slučajnom kombinacijom genetskih kodova, što im omogućava da odgovore na ogroman broj potencijalnih pretnji. Ali upravo ta nasumičnost znači i da nastaju ćelije koje mogu postati opasne i napasti sopstveno telo. Već je bilo poznato da se deo tih pogrešnih ćelija eliminiše u timusu, mestu gde imune ćelije nastaju i sazrevaju. Međutim, istraživanje dobitnika Nobelove nagrade pokazalo je da postoji dodatni sistem kontrole – regulatorne T-ćelije koje kruže telom i deaktiviraju svaku imunološku ćeliju koja počne da napada sopstveno tkivo. Kada ovaj sistem zakaže, nastaju autoimune bolesti.
Nova terapija za autoimune bolesti
U lečenju raka naučnici pokušavaju da blokiraju delovanje regulatornih T-ćelija kako bi telo lakše napalo tumor. U slučaju autoimunih bolesti cilj je suprotan – povećati broj ovih ćelija i tako zaustaviti napade na sopstvene organe. Slična strategija mogla bi pomoći i u smanjivanju rizika odbacivanja transplantiranih organa. Shimon Sakaguchi je ovaj fenomen prvi dokazao eksperimentima na miševima bez timusa, dok su Mary Brunkow i Fred Ramsdell identifikovali ključni gen koji reguliše funkciju ovih ćelija. Stručnjaci ističu da je ovo otkriće primer kako fundamentalno naučno istraživanje može imati ogroman uticaj na zdravlje miliona ljudi širom sveta.
Šta su autoimuna oboljenja?
Autoimune bolesti su stanja u kojima imuni sistem, umesto da štiti telo od virusa, bakterija i drugih spoljašnjih napadača, greškom napada sopstvena zdrava tkiva. To se dešava kada organizam više ne prepoznaje određene ćelije kao svoje, pa ih tretira kao pretnju i pokreće upalni odgovor. Upravo ta pogrešna reakcija imuniteta dovodi do hronične upale, oštećenja tkiva i niza simptoma koji se razlikuju od bolesti do bolesti. Postoji više od 80 različitih autoimunih oboljenja, a među najpoznatijima su lupus, reumatoidni artritis, Hašimoto, multipla skleroza, psorijaza i celijakija. Svaka od ovih bolesti pogađa specifične organe ili sisteme – štitnu žlezdu, zglobove, kožu, nerve ili digestivni trakt – pa se simptomi kreću od umora, bolova i oscilacija težine, do problema sa kožom, varenjem ili pokretljivošću.
Iako tačan uzrok autoimunih bolesti još uvek nije potpuno razjašnjen, smatra se da važnu ulogu imaju genetika, hormoni, virusi, stres i faktori iz okoline. Ova stanja su najčešće hronična, ali uz pravilnu terapiju i promene životnog stila simptomi mogu biti znatno ublaženi, a kvalitet života poboljšan. Zato su nova naučna otkrića, izuzetno važna – jer donose novu nadu u razumevanju i lečenju ovih kompleksnih bolesti.
Foto: Shutterstock, Ron Lach / Pexels
