Ukoliko se pitate kako razlikovati prehladu od alergije, na pravom ste mestu. Stručnjak otkriva ključne razlike i daje korisne savete za ublažavanje simptoma alergijske kijavice.
U današnje vreme, kada se suočavamo sa različitim respiratornim problemima, često je teško razlikovati simptome prehlade od alergije. Da li je u pitanju prolazna prehlada ili nešto ozbiljnije? Ova dilema muči mnoge. Zato, dr Bojan Marković, specijalista otorinolaringologije, detaljno objašnjava razlike između simptoma prehlade i alergijske kijavice, pružajući korisne savete kako da ih prepoznamo i adekvatno reagujemo.
Kako razlikovati prehladu od alergije?
Simptomi prehlade i alergijske kijavice
Prehlada obično traje od 5 do 7 dana i karakterišu je zapušen nos, vodenasta ili zelenkasta sekrecija iz nosa, blago povišena telesna temperatura, malaksalost, jeza i umor. Prehlada prolazi sama od sebe, bilo da je lečimo ili ne. S druge strane, trajanje alergijske kijavice zavisi od prisustva alergena u vazduhu, na koji je osoba preosetljiva, i može trajati mesecima.
Bitna razlika je da alergijska kijavica uvek uključuje svrab nosa, mekog nepca, očiju i kijanje u salvama, dok kod prehlade svrab nije prisutan.
Sezonske razlike
Prehlade su češće u hladnijim mesecima i izazvane su virusima. Alergijska kijavica je često povezana s periodom cvetanja biljaka, od ranog proleća do kraja leta.
Uzročnici prehlade i alergijske kijavice
Uzročnik prehlade je virus, dok su uzročnici alergija alergeni. Najčešći alergeni su poleni drveća, trava i korova. Poleni drveća su najprisutniji od kraja zime do početka proleća, poleni trava od sredine maja do sredine jula, a poleni korova od sredine jula do kraja oktobra.
Istovremena pojava prehlade i alergijske kijavice
Moguće je imati i prehladu i alergijsku kijavicu istovremeno, ali to nema praktičnog značaja jer prehlada prolazi sama od sebe. Dovoljno je lečiti alergijsku kijavicu.
Preventivne mere za smanjenje simptoma alergijske kijavice
Preporučuje se konzumiranje hrane bogate kalcijumom, poput mleka i mlečnih proizvoda, tamnozelenog povrća kao što su spanać, kelj, brokoli, soja, sok od pomorandže, orašasti plodovi poput badema, lešnika, oraha, sardina i slično. Kalcijum stabilizuje mastocite i smanjuje oslobađanje histamina, glavnog krivca za simptome alergijske kijavice.
Preporučuje se i večernje pranje kose radi smanjenja izloženosti alergenima, češća promena odeće i posteljine, spavanje sa zatvorenim prozorima zbog visoke koncentracije alergena u jutarnjim časovima, izbegavanje područja bogatih alergenima, kao i sistematsko uklanjanje korova na nivou države.
