Tokom hladnijih meseci, često nam instinkt govori da usporimo, zavučemo se ispod toplog ćebeta i prepistimo se gledanju omiljenih serija. Međutim, naše telo, ali i buduće verzije sebe, bi nam bile mnogo zahvalnije kada bismo ipak uveli neku vrstu pokreta. Vežbanje za neke može predstavljati i fizički i mentalni napor, a treniranje u teretani mnogima nije dovoljno uzbudljivo da bi se konzistentno držali plana. Zato smo stalno u potrazi za novim kursevima i časovima vežbanja, a ovoga puta se u fokusu nalazi jedna plesna tehnika. Šta je zapravo floorwork otkriva nam instruktorka koja vodi ove časove, Lucija Oroz koja svoje časove drži u okviru Locals Dance Studia, na adresi Hadži-Prodanova 24.
Za početak, šta je zapravo floorwork? Znamo da se ubraja u savremeni ples, ali kako biste ga objasnili nekome ko ga nikada nije probao? Šta floorwork tačno podrazumeva u praksi i po čemu se razlikuje od drugih tehnika?
Floorwork je jedan od najbitnijih elemenata za savremenu plesnu tehniku jer pomaže u
svesnom korišćenju poda kao alata ili partnera. Ta tehnika se ne izvodi često na sceni jer više
služi plesačima da pravilno koriste svoje telo na podu, ali i u stojećem položaju. Sve što se u
floorwork-u radi na podu se može raditi i stojeći, ali umesto da pod koristimo samo kao
podlogu na kojoj plešemo u stojećem položaju, mi ga koristimo kroz klizanje, odgurivanje,
kotrljanje i slično. Drugačija je od ostalih tehnika jer zahteva specifičan način kretanja celog tela. Deo ove tehnike koji je meni najviše pomogao u svim ostalim plesnim tehnikama je oslobađanje težine jer, kada se rade vežbe na podu, potrebno je dovoljno opustiti telo da se lakše krećemo, ali opet ne previše kako bi pokret bio brz i efikasan. Kada se savlada prenos težine na podu, bilo koji ples u stojećem položaju dobija drugačiju formu i dublje razumevanje pokreta. Ovo sve dovodi do dublje svesti o telu koja se postiže kontinuiranim vežbanjem floorwork tehnike i koja na kraju pomaže plesačima da ispune svoj puni potencijal kretanja.
Kada je vaša ljubav prema plesu prerasla u potrebu da ga otvorite drugim ljudima kroz radionice i časove?
Kroz godine plesne edukacije naišla sam na različite profesore. Neki su bili puni znanja koje
su podelili sa nama, a neki su bili suzdržani i nisu objašnjavali pokrete s puno pažnje i
motivacije. Kada sam počela samu sebe da ispravljam u nekim greškama i primećujem neke
detalje koje profesori nisu spominjali, shvatila sam da imam dobro oko za detalje. Nakon par meseci sam svojim kolegama i koleginicama objašnjavala pokrete koje profesori nisu dovoljno dobro objasnili. Uvek mi je bilo draže da objasnim pokret i obratim pažnju na male, ali ključne detalje, na primer, koji deo tela vodi – da li je to ruka, stopalo, koleno ili glava. Nakon nekog vremena sam počela da primećujem greške kod kolega na fakultetu, pa sam odlučila da je vreme da počnem sa držanjem svojih časova.
Da li je ova tehnika namenjena određenoj grupi ljudi, ili zaista ne postoje prepreke da je isproba svako – bez obzira na godine, kondiciju ili prethodno iskustvo?
Ova tehnika je namenjena svima koji je žele probati, bez obzira na to u kom se životnom dobu nalaze. Nije potrebna određena kondicija jer, ako se nešto uči od početka, počinje se s
jednostavnim prelazima, a vremenom je moguće postići i fizički zahtevnije stvari. Nekim
grupama će ova tehnika biti izazovnija, na primer onima sa ograničenom pokretljivošću
zglobova ili bolom u leđima, zatim starijim osobama koje imaju problema s kretanjem. Ipak, to ne znači da je im je zabranjena ili nedostupna. Ako ste zaintteresovani i nemate fizičkih
ograničenja, ništa vas ne sprečava u tome da isprobate floorwork tehniku.
Kada se kreće sa učenjem neke nove veštine, ćesto dolazi do otpora među samim polaznicma. Koje vrste otpora najčešće vi primećujete kod njih? Kako im pomažete da to prevaziđu?
Bilo koja veština, a tako i ples, zahteva disciplinu, motivaciju, istrajnost i volju za radom. Polaznici najčešće dolaze iz razonode i retko ko želi izgraditi karijeru kroz ples, međutim, onima koji baš to žele, potrebna je velika podrška od profesora ili trenera. Mi koji smo prošli te početke znamo koliko je teško raditi na nečemu svaki dan i davati 100% energije samo da bismo dobili još kritika i korekcija od učitelja. Taj težak period se mora proći jer su se svi uspešni ljudi suočili sa sumnjom u sebe, željom za odustajanjem i manjkom motivacije.
Svojim polaznicima pomažem tako što ih podsećam zašto su ovde, zašto vole ples i
dopuštam im da se zabave na časovima. Volim kada je u sali prisutan smeh, neke
neuobičajene ideje, smešne priče i radost. Da, ples je stroga disciplina, ali u tome treba pronaći zabavu i sigurno okruženje u kojem svi mogu da se izraze na pravi način.
Sa kakvim predstavama polaznici dolaze, i koliko su te predstave realne? Šta je ono minimalno što treba da donesu – otvorenost, strpljenje, fizička spremnost?
Polaznici uglavnom dolaze s pretpostavkama da će izvoditi neke teške akrobacije i zanimljive
pokrete već na prvom času. Nažalost, zbog sigurnosti početnika i svih u grupi to nije tako i
počinje se od osnova. Kasnije se dolazi do zanimljivih pokreta, ali prvo je potrebno puno
raditi na osnovama. Polaznici treba da dođu otvorenog uma i da budu strpljivi. Floorwork donosi novo i drugačije kretanje tela u prostoru što je nekima teško da prihvate i ostave
svoje navike po strani.
Koje pozitivne promene najčešće prijavljuju? Da li se radi više o fizičkim benefitima, oslobađanju napetosti, boljoj koordinaciji, ili o promeni odnosa prema telu?
Prve pozitivne promene vidljive su u svakodnevnom životu. Plesači drugačije sedaju na kauč ili krevet, lakše im je da se spuste kako bi nešto dohvatili, i nije im problem da preskoče prepreku na putu. Te male, ali značajne promene su ključne za floorwork jer to je u stvari efikasniji način kretanja, ne samo u sali, već i u životu. Naravno, mi se nećemo
kotrljati po putu ili raditi stav na šakama, ali ćemo izgraditi efikasnije razmišljanje o pokretu, a time i kvalitetniji način života.
Da li postoji jasan proces učenja i rasta u floorworku? Ako da, u kojim segmentima se on najjasnije vidi?
Postoje osnovni elementi koji se uvežbavaju kako bi se na taj način kretanje lakše savladalo, ali najteži element za savladavanje jeste prenos težine. Oslobađanje napetosti i opuštenije telo su takođe bitni elementi za napredak, ali kad polaznik shvati kako da svesno prebaci težinu s jednog na drugi deo tela bez napora – tada dolazi do najvidljivijih rezultata.
Postoje li osnovni principi, elementi i vežbe od kojih se polazi? Ili je akcenat više na slobodi, osećaju i improvizaciji?
Osnovni principi su vrlo jednostavne vežbe od kojih se polaz, a koje su bazirane na efikasnom kretanju po podu. Te se vežbe radimo svaki čas, a kada ih savladamo sledi
nadogradnja s kompleksnijim elementima. Časovi floorworka su fizički zahtevni i baziraju se na mogućnostima tela i povećavanju plesnog vokabulara. Neki časovi zadržavaju elemente improvizacije, ali to se uglavnom odnosi na naprednije grupe plesača.
Kako izgleda jedan vaš čas? Možete li da približite ritam i atmosferu časa onima koji su zainteresovani?
Moj čas uglavnom počinje sa zagrevanjem koje traje oko 15 ili 20 minuta, nakon čega slede sekvence pokreta s elementima koje polaznici treba da savladaju. Centralni deo časa zauzimaju vežbe i sekvence kroz prostor, a na kraju sledi završna sekvenca pokreta na kojoj se radi nekoliko sati. Kada polaznici savladaju tu sekvencu, sledeći put prelazimo na novu. Nekada polaznike podelim u grupe sa zadatkom da svako smisli svoju malu sekvencu pokreta i na kraju to prezentuju. Na taj način, ja dobijam uvid šta je savladano, a na čemu još treba raditi. Veliki značaj pridajem muzici koju puštam na časovima. Volim da radim uz melodije koje imaju jasan ritam kako bi polaznicima bilo lakše da prave pokrete, ali takođe volim da plešem uz muziku koja ima pozitivnu energiju. Među polaznicima je omiljena muzika iz perioda 90-ih, dvehiljaditih i 2010-ih, a većina pesama je usko vezana uz hip hop tehniku. Težim tome da je atmosfera na času radna, ali i zabavna i da ljudi mogu slobodno da plešu sa strane dok čekaju svoj red ili bodre jedni druge aplauzima.
Šta biste rekli ljudima koji osećaju radoznalost, ali još uvek imaju sumnju da li je floorwork za njih?
Ako je neko zainteresovan za floorwork, ali nije siguran da li je spreman za čas – ni ne mora biti! Ni ja nisam bila spremna za svoj prvi čas floorworka i sve elemente sam radila nespretno i smešno. Poenta početnog časa jeste prilagođavanje osobama koje su radoznale i žele da isprobaju nešto novo. Zato časove i prilagošavam novim ljudima koji dolaze. Nesigurnost i strah su potpuno normalani osećaji kada se upuštamo u nešto novo. Za floorwork nije potrebna fleksibilnost, poznavanje nekih drugih plesnih tehnika, niti znanje o akrobacijama – potrebna je samo znatiželja, a sve ostalo ćemo naučiti
zajedno.
Foto: Privatna arhiva / Lucija Oroz
