Dobro došli u wellnessmaxxing svet! Ne znamo za vas, ali na našoj For You stranici početkom godine počeo je da se prikazuje malo drugačiji wellness sadržaj, a stigao je istovremeno sa videima o (još jednim) novogodišnjim odlukama. Prvo su se pojavili memovi o planiranju projekata, reinventovanju sebe u 2026. godini, sa iPadom i Apple Pencilom za pravljenje tabela i Pinterest kolaža. Zatim su se pojavili screenshotovi Notes aplikacije, u kojima su korisnici precizno navodili kako planiraju da unaprede svoj život – beskrajni spiskovi zadataka za fizičko i mentalno blagostanje, koji su činili da standardan dan treba da traje barem pet sati duže.
Demo prikazi proizvoda počeli su da pune algoritam, i odjednom je potrebno sve: dnevnik zahvalnosti, sheet maska za spavanje, vibraciona ploča za limfnu drenažu, traka za usta, personalizovani vitamini koji obećavaju da će izvući najsjaniju, najfokusiraniju nas. Put ka wellnessu odjednom izgleda jednako logistički koliko i aspirativno – nešto što treba optimizovati, modifikovati i ugurati u već pretrpan dan. I otuda i pojam wellnessmaxxing. And we couldn’t help but wonder: da li naše wellness rutine dobijaju tretman girlbossa i po kojoj ceni?
Trend wellnessmaxxinga, poznat i kao habit-stacking, u osnovi je praksa maksimizacije vremena obavljanjem što više zadataka za samopomoć i ličnu produktivnost istovremeno. U praksi, to može biti nošenje flastera za ispod očiju dok odgovaramo na mejlove, ili pokušaj meditacije dok hodamo na pokretnoj podlozi sa crvenim svetlosnim terapijskim kacigama na glavi za stimulaciju rasta kose.
Zanimljivo je da svi viralniji zagovornici ovog trenda zahtevaju ozbiljnu opremu – vrednu nekoliko stotina evra – i istu mentalnost fokusiranu na cilj kao svaki ambiciozni CEO startapa. Često, CEO i wellness kultura dele narative i vokabular HR odeljenja. U društvu gde do 66% ljudi prijavljuje burnout na poslu, da li filozofija produktivnost po svaku cenu pomaže, ili samo dodaje još jedan zadatak na već iscrpljujuću to-do listu?
Kako je nastao ovaj trend?
Uspon wellnessmaxxinga može se pratiti do post-pandemijskog talasa rada od kuće. Odjednom je bilo moguće multitaskovati, u isto vreme smo kuvali ručak, prali veš, usisavali i odgovarali na mejlove. Ko od nas makar nije obavio poslovni poziv iz prodavnice ili se ranije odlogovao da stigne na trening u 16 časova? Ono što je počelo kao pragmatičan odgovor na novi način rada, polako se proširilo u filozofiju koja sve više tretira svaki slobodan trenutak kao protraćen.
Kada navike prelaze u opsesiju…
Habit-stacking je izvorno bio model behave treninga koji gradi nove rutine povezivanjem sa već postojećima. Ako, na primer, operete zube i odmah nakon toga uzmete vitamine, pranje zuba postaje mentalni okidač za uzimanje vitamina. Danas je termin više nalik kompresiji zadataka – pokušaju da se što više funkcija obavi istovremeno. Tako nastaju videi ljudi koji istovremeno speedrunuju desetak različitih zadataka za samopomoć.
Prirodno je da se zapitamo o samoj ideji wellnessa, jer trenutna iteracija izgleda isključivo fokusirano na estetiku. Na društvenim mrežama, većina habit-stackinga vrti se oko maksimiziranja izgleda. Poboljšanje izgleda je konkretno, ali pokušaj dostizanja mitskog estetskog ideala može biti sveobuhvatan. Kada maksimizacija vremena postane posao sa punim radnim vremenom, imaš li uopšte priliku da se izlogujemo? Briga o sebi, koja treba da spreči burnout, sada često samo ubrzava taj proces. Wellness je postao metrika performansi.
Wellnessmaxxing ima svoju cenu
Nema ništa pogrešno u želji da maksimalno iskoristimo vreme. Ipak, gde je granica između samopoboljšanja i opsesije? Konstantna izloženost društvenim mrežama i ulepšane verzije drugih čine nas svesnijima svog vremena i izgleda. Posvećenost fizičkom samopoboljšanju može biti pozitivna, ali lako može preći u kompulsivno ponašanje. Tu je naravno i pure pressure da svaki slobodan trenutak koristimo kvalitetnije, iako nam je ponekad nam je potrebno snoze dugme, da jednostavno ne radimo ništa. A kada wellness rutina zameni hobije, posao, druženja i izaziva anksioznost, treba da se podvuče crta. I tada se jednostavno zaštitite od stalnog naleta sadržaja fokusiranog na izgled i well-being. To je ključno za očuvanje mentalnog mira. Ne postoji količina levelovanja ili estetskih i lifestyle promena koja rešava sve probleme.
Da se razumemo, izgledati i osećati se dobro oduvek je bio cilj. Ali, wellness je prestao da bude iskustvo, a postao je izvedba. Ironično, povlačenje iz najviralnijih self-help sadržaja možda je pravi put do stvarnog samopoboljšanja. Pravi bunt može biti briga o sebi bez osećaja da vas šef nadgleda (i osuđuje).
