Menopauza ne mora biti stresna i ne sme više biti tabu – održati balans hormona u periodu perimenopauze i menopauze jeste od ključnog značaja za zdravlje svake žene. Osim toga, opšte je poznato da period menopauze često može biti i okidač za pojavu mnogih hroničnih bolesti. Kako da i menopauza bude kvalitetno i produktivno životno doba, pitali smo magistru farmacije Cvijetu Banjac. Jer ona je prava adresa – njena kompanija je prva na naše tržište donela bioidentične hormone, a Cvijeta je bila ta koja je potom upoznala lekare sa ovom hormonskom terapijom, kako bi što pre pomogla krajnjim korisnicima – nama ženama.
Koji je najveći mit o hormonima i menopauzi s kojim se susrećete u praksi? Imate li utisak da žene i dalje doživljavaju menopauzu kao kraj – ili se narativ ipak pomerio ka menopauzi kao novoj životnoj etapi?
I dalje je najveći mit ako koristim hormone, dobiću karcinom, a koji je konačno i zvanično razbijen nakon više od 20 godina, Američka agencija za lekove je pre dve nedelje potvrdila da nema statistički značajnih podataka o povećanju rizika od dijagnoze karcinoma žena koje uzimaju hormonsku terapiju. Randomizovane studije pokazuju da kod žena koje započnu HRT (hormonsku supstitucionu terapiju) u prvih deset godina od početka menopauze (pre 60. godine) imamo smanjen ukupni mortalitet i manje preloma. Takođe, može se smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti i do 50%, rizik od Alchajmerove bolesti za 35%, dok rizik od preloma pada za 50-60%. Sve više se govori na ovu temu, kako u stručnoj populaciji tako i u opštoj javnosti, ipak najveći broj žena i dalje ne menja stavove, već trpi simptome menopauze.
Često ste u javnosti govorili na temu Izrade i primene bioidentične hormonske terapije, možete li nam, za one manje upućene, pojasniti šta su tačno bioidentični hormoni i po čemu se razlikuju od klasične hormonske terapije?
Bioidentična hormonska terapija se izrađuje kao personalizovana terapija u laboratoriji apoteke u bio-save kabinetima, dakle u strogo kontrolisanim uslovima. Bioidentični hormoni su hormoni koji imaju potpuno istu hemijsku strukturu kao hormoni koje proizvodi naše telo, pa ih organizam prepoznaje kao sopstvene. Za razliku od sintetskih hormona čija struktura je slična, ali ne identična, našim hormonima, te kao takvi imaju drugačiji efekat i samim tim mogu izazvati neželjene reakcije.
Kažete da su bioidentični hormoni po sastavu najsličniji hormonima u našem telu – šta to praktično znači za ženu koja ih koristi? I da li je tu reč o veštačkim ili prirodno zasnovanim supstancama? Rekli bismo da to najpre žene pitaju.
Bioidentični hormoni nisu prirodni, oni se takođe sintetišu u laboratoriji, ali iz prirodnih sirovina beta-sitosterola koji se dobija iz divljeg jama i soje. Kao što sam rekla, po strukturi su isti kao naši endogeni hormoni i kao takvi se ne metabolišu u jetri za razliku od sintetskih. Ukoliko se koriste kao kreme koje se aplikuju na kožu, imaju još jednu prednost u odnosu na sintetske, a to je da zaobilaze i želudac, dakle direktno preko kože ulaze u cirkulaciju i idu na mesto delovanja.
Koje simptome najčešće prijavljuju žene koje se kasnije pokažu kao dobre kandidatkinje za bioidentične hormone? Koje su to žene koje mogu imati koristi od ove terapije – one u perimenopauzi, menopauzi ili to možda uključuje i hormonske disbalanse i u nekim drugim godinama?
Najčešći simptomi koje žene navode se mogu podeliti na vazomotorne, urogenitalne, psihičke, metaboličke i kožne. Nabrojaću samo najčešće, od vazomotornih to su valunzi, noćno znojenje; psihički su anksioznost, razdražljivost, promene raspoloženja, smanjena memorija, poremećaj spavanja, pad seksualne želje, umor tokom dana; od kardiovaskularnih tu je skok krvnog pritiska,ubrzan puls, porast holesterola, insulinska rezistencija, gojaznost najčešće u predelu stomaka; od urogenitalnih simptoma tu su vaginalna suvoća, bolni odnosi, učestalo mokrenje i česte urinarne infekcije, zatim bolovi u zglobovima i gubitak mišićne mase, suva koža i gubitak kolagena, suvo oko itd. Primena hormonske supstitucione terapije nam pomaže da usporimo sva ova pomenuta oštećenja i dotojanstveno starimo. Najveću korist od ove terapije imaju žene u perimenopauzi, zatim žene u menopauzi, ali se ona ne savetuje posle 60. godine starosti, kao i posle 10 godina pošto je žena ušla u menopauzu.
Koje su još prednosti ove terapije?
Prednosti bioidentične hormonske terapije su, pre svega, u njenoj bezbednosti, dobroj podnošljivosti i načinu delovanja, jer molekule identični hormonima koje naše telo proizvodi telo prepoznaje i metaboliše fiziološki, bez neželjenih produkata metabolizma. Transdermalni estradiol ne povećava rizik od venskih tromboza kao oralni ili sintetski estrogen. Isporuka leka je postepena i nema naglih skokova koncentracije leka u krvi. Takođe bih, kao najveću prednost, istakla individualno doziranje, dakle svaka žena će dobiti estrogena, progesterona i testosterona pravilno izbalansiranog, koliko joj tačno treba, dok su sintetski hormoni u fiksnim kombinacijama i dozama hormona. Efekat npr. bioidentičnog progesterona na spavanje je prirodniji, smiruje centralni nervni sistem. Ne remeti kortizol i insulin kao sintetski hormoni. Bioidentični hormoni utiču i na usporavanje starenja kože, predupređuju propadanje noktiju i opadanje kose. Održavaju vlažnost kože i sluzokože.
Bioidentični hormoni imaju potpuno istu hemijsku strukturu kao hormoni koje proizvodi naše telo, pa ih organizam prepoznaje kao sopstvene
A ograničenja? Ima li ih? Ko ne bi trebalo da koristi bioidentičnu hormonsku terapiju – postoje li jasne kontraindikacije ili situacije kada kažete ovo nije za vas?
Naravno da postoje, kao i za svaki drugi lek, ni ovo nije terapija za svaku ženu. Ukoliko žene imaju ili su lečene od hormonski zavisnih karcinoma, zatim venska tromboza, vaginalna krvarenja, teške bolesti jetre – situacije su kada su potpuno kontraindikovani. Postoje i neka stanja kada je neophodna obazrivija primena, ali svakako lekari pre uvođenja ove terapije sprovode detaljnu anamnezu uz laboratorijske analize i procenu individualnih simptoma svake žene.
Bioidentični hormoni se primenjuju preko kože, u obliku dermalnih krema, ali i još na neke načine? Kako to izgleda u praksi – i koje oblike žene najbolje prihvataju, šta bi bio najkomforniji način?
Bioidnetični hormoni se mogu primenjivati i per os, intravaginalno, ali svakako najbezbedniji način primene je transdermalno, dakle preko kože. Aplikacija je veoma jednostavna i precizna, krema je upakovana u aplikator koji okretanjem zavrtnja na dnu bočice potiskuje kremu kroz otvor na površini u kojem se nalazi propisna doza leka. Jednostavno se razmaže na nadlakticu, donji deo stomaka ili prepone. Dovoljno je nekoliko minuta da se krema upije, nema mirisa i i hipoalergena je. Dakle primena je izuzetno jednostavna, komforna i dobro prihvaćena od strane korisnika. Svakako, kolege u apoteci prilikom izdavanja leka daju štampano uputstvo uz detaljna objašnjenja.
Za koliko vremena žene obično osete olakšanje?
To je takođe individualno i zavisi od stanja i starosti žene, kao i težine simptoma, ali se u dugogodišnjoj praksi pokazalo da se prvo smiruju vazomotorni simptomi, dakle valunzi i žene bolje spavaju u proseku već za dve nedelje.
Ova terapija je zapravo personalizovana, izrađuje se na osnovu hormonskog statusa – šta to zapravo znači u praksi? I kako izgleda ta sprega u radu doktora i farmaceuta?
Da, terapija je u potpunosti personalizovana. Lekari pre uvođenja terapije procenjuju eventualne faktore rizika, rade se detaljne biohemijske analize, ultrazvuk abdomena, ginekološki pregled, pregled dojke, kao i procena težine simptoma na koje se pacijent žali. Na osnovu ovih detaljnih analiza lekar donosi odluku o tome koje hormone i u kojoj dozi i obliku uvodi pacijentkinji, te piše detaljnu preskripciju na osnovu koje farmaceut nakon zaprimljenog izveštaja lekara izrađuje lek za pacijenta. Izrada ove terapije zahteva najviši nivo saradnje između lekara i farmaceuta jer sve mora biti jasno i precizno definisano kako bi pacijent dobio adekvatnu terapiju.
A šta je sa suplementacijom? Koji su vitamini i minerali ključni u (peri)menopauzi? I da li su nam i oni neophodni uz ovu terapiju? I šta još smatrate da je eventualno važno uključiti za olakšanje tegoba?
Primena suplementacije ima ogromne benefite na zdravlje žena u ovom periodu, ali svakako ne bez jasne potrebe i preporuke od strane lekara ili farmaceuta o tome koji suplement je neophodan, zatim kako izabrati pravi suplement za tu osobu i najvažnije kada se on pije, što je od izuzetnog značaja za njegovo delovanje. Nakon 40. godine potrebno je povećati unos vitamina C, omega-masnih kiselina, magnezijuma, vitamina B i D, kolagena, ali svakako uvek savetujem individualnu procenu stručnjaka zavisno od simptoma svake žene.
Koja bi bila vaša poruka za ženu od 45+, koja ne spava dobro, ima valunge i promene raspoloženja, a pritom misli da to tako mora i da pomoći nema?
Svaka žena koja ima ove simptome, kao i ona koja nema simptome posle 45. godine prolazi kroz iste promene. Naša ženska genetika je ostala na nivou kamenog doba i priroda nam nije baš naklonjena. Telo nam je napravljeno tako da hormoni funkcionišu dok smo u reproduktivnoj fazi, a nakon toga kreće disbalans. Životni vek je nekada bio oko 55 godina, ali danas se živi duplo duže i da bi žena ostala mentalno i fizički funkcionalna neophodno je, pre svega, da koriguje životne navike. Ono što možemo i same da uradimo jeste da vodimo računa o ishrani, da menjamo navike u smeru zdravih namirnica i jedemo manje nego ranije jer se metabolizam usporava. Neophodno je uspostaviti ritam pravilnog spavanja, obavezna je fizička aktivnost, povećati unos tečnosti, a zatim se i konsultovati sa lekarom ginekologom ili endokrinologom o hormonskoj supstitucionoj terapiji.
Foto: Yaroslav Shuraev Pexels
