April je mesec podizanja svesti o sindromu iritabilnog creva (IBS), stanju koje pogađa sve veći broj ljudi, a o kojem se i dalje nedovoljno govori. O tome šta je IBS, kako ga prepoznati i na koji način se može držati pod kontrolom, razgovarali smo sa doc. dr Dušanom Popovićem, gastroenterologom KBC Dragiša Mišović.
Šta je zapravo IBS i zašto se često kaže da je stomak drugi mozak?
IBS, odnosno sindrom iritabilnog creva, spada u funkcionalne poremećaje organa za varenje (digestivnog sistema). To znači da ne postoji jasno vidljivo, organsko oštećenje organa za varenje, ali su simptomi vrlo realni i mogu značajno narušiti kvalitet života. Izraz „stomak kao drugi mozak“ koristimo jer postoji snažna veza između centralnog nervnog sistema i creva. Upravo zbog toga se sindrom iritabilnog creva svrstava u grupu poremećaja osovine creva-mozak (gut-brain), jer postoji snažan uticaj nervnog sistema na funkciju creva, ali i obrnuto, creva značajno utiču na rad mozga. Usled te povezanosti, stres i emocije mogu direktno uticati na rad organa za varenje.
Koji su najčešći simptomi IBS-a?
U kliničkoj praksi, pacijenti se najčešće javljaju zbog bolova u stomaku, nadutosti i promena u pražnjenju creva – bilo da je reč o dijareji, zatvoru ili njihovoj kombinaciji. Karakteristično je da simptomi dolaze i prolaze, što često dodatno zbunjuje pacijente. Takođe, tipično je da pacijenti nemaju tegobe tokom noći i da one popuštaju nakon crevnog pražnjenja ili puštanja vetrova. Mnogi opisuju i osećaj nepotpunog pražnjenja, kao i pogoršanje tegoba u stresnim situacijama. IBS je veoma čest poremećaj, naročito u mlađoj populaciji. Ono što je izuzetno važno u dijagnostici IBS-a, ali i drugih funkcionalnih poremećaja, jeste isključenje organskih oboljenja (zapaljenje, poremećaji varenja i apsorpcije hranljivih materija, celijakija, tumori i dr.). Na organska oboljenja mogu ukazivati: pojava krvi u stolici, jaki bolovi u trbuhu, povraćanje, gubitak na težini, anemija i dr. Zbog toga je veoma važno da se pacijenti jave na lekarski pregled.
Zašto IBS često ostaje neprepoznat ili se pogrešno tumači?
Jedan od glavnih razloga je upravo to što su svi nalazi najčešće uredni. Pacijenti prolaze kroz brojne preglede koji ne pokazuju organski problem, pa se simptomi neretko pripisuju „nervozi“ ili stresu. Takođe, ljudi često izbegavaju da govore o ovim tegobama jer ih doživljavaju kao neprijatne ili banalne. Međutim, IBS je stvaran poremećaj i zaslužuje ozbiljan pristup.
Koji su najčešći okidači IBS-a?
IBS je multifaktorsko stanje. Najčešći okidači uključuju stres, neadekvatnu ishranu, disbalans crevne mikrobiote i povećanu osetljivost creva. Ne sme se zaboraviti ni uticaj genetike (nasleđa). Kod nekih pacijenata simptome mogu pokrenuti određene namirnice, dok kod drugih dominira uticaj psiholoških faktora. Upravo zbog toga pristup u lečenju mora biti individualizovan.
Na koji način pacijenti mogu dugotrajno da ublaže simptome IBS-a?
Pošto je IBS poremećaj prouzrokovan sadejstvom više faktora, dugotrajna kontrola IBS-a zahteva individualan pristup pacijentima. Ne postoji jedno univerzalno rešenje koje odgovara svima. Ključno je prepoznati lične okidače – kod nekoga su to određene namirnice, kod drugih stres ili neredovan način života. Zato se savetuje postepena korekcija ishrane, uvođenje redovnih obroka, kao i rad na smanjenju stresa. U kliničkoj praksi, najčešće se koristi kombinacija više lekova i preparata koja je usmerena na otklanjanje ključnih simptoma i znakova IBS-a.
U praksi se pokazalo da preparati poput Flobian® mogu doprineti ublažavanju tegoba i boljoj kontroli IBS-a, naročito kod pacijenata koji imaju izraženu nadutost, pojačane gasove i neregularno pražnjenje.
Flobian® deluje na sam uzrok problema – pomaže u smanjenju produkcije gasova, ublažava nadutost i bol u stomaku, čime doprinosi dugotrajnom olakšanju simptoma. Njegova efikasnost potvrđena je i u kliničkoj praksi.U pojedinim studijama zabeleženo je značajno poboljšanje kod velikog broja pacijenata. Dodatno, njegov kvalitet garantuje Probiotic Excellence Center, što pruža dodatnu sigurnost u upotrebi.
Važno je naglasiti da najbolji rezultati dolaze iz kombinovanog pristupa – uz adekvatnu ishranu, promene životnih navika i ciljanu podršku mikrobioti, IBS se može uspešno držati pod kontrolom, što značajno poboljšava kvalitet života.
Koja je vaša poruka pacijentima koji prepoznaju ove simptome kod sebe?
Najvažnije je da ne ignorišu signale koje im telo šalje. IBS nije nešto što treba istrpeti, već stanje koje može da se razume i kontroliše. Pravovremeno obraćanje lekaru i adekvatan pristup mogu napraviti veliku razliku u svakodnevnom funkcionisanju i kvalitetu života.
April, kao mesec podizanja svesti o IBS-u, podseća nas koliko je važno govoriti o ovom problemu – bez stigme i sa više razumevanja. Jer kada razumemo kako funkcioniše naš ‘drugi mozak’, pravimo prvi korak ka boljem zdravlju.
Foto: Ekaterina Nt Pexels
