Na prvi pogled, teško je razlikovati intenzivnu zaljubljenost od nečega što psiholozi nazivaju limerence. U oba slučaja razmišljate o drugoj osobi, jedva čekate sledeći susret ili poruku i osećate uzbuđenje zbog svake sitnice. Međutim, kada misli o toj osobi počnu da preuzimaju veći deo dana, raspoloženje zavisi isključivo od pažnje partnera, a stvarni odnos ustupa mesto mašti i idealizaciji, moguće je da više nije reč o običnoj zaljubljenosti. Poslednjih godina fenomen limerence postao je jedna od najčešće pretraživanih tema iz oblasti psihologije i odnosa, naročito na društvenim mrežama. Iako se ovaj pojam često koristi u svakodnevnim razgovorima, stručnjaci upozoravaju da nije sinonim za veliku ljubav, već opisuje specifično emocionalno stanje koje može biti veoma iscrpljujuće.
Pojam limerence uvela je psihološkinja Dorothy Tennov krajem sedamdesetih godina prošlog veka kako bi opisala intenzivnu, gotovo opsesivnu zaljubljenost u drugu osobu. Za razliku od zrele ljubavi, koja se razvija kroz međusobno poverenje, upoznavanje i prihvatanje partnera sa svim njegovim vrlinama i manama, limerence se uglavnom zasniva na idealizovanoj slici druge osobe. Osoba koja prolazi kroz ovo iskustvo često ne razmišlja o tome kakav je odnos u stvarnosti, već o tome šta bi on mogao da bude. Mašta postaje jednako važna, a ponekad i važnija od realnih događaja.
Kako prepoznati da nije reč samo o zaljubljenosti?
Jedna od glavnih karakteristika fenomena limerence jeste stalna potreba za potvrdom da su osećanja uzvraćena. Jedna poruka ili pogled mogu izazvati euforiju, dok izostanak odgovora može dovesti do anksioznosti, tuge ili osećaja odbacivanja. Ljudi koji doživljavaju limerence često analiziraju svaki razgovor, traže skrivena značenja u porukama i satima razmišljaju o tome šta je druga osoba mislila ili želela da kaže. Misli postaju nametljive i teško ih je zaustaviti, čak i kada pokušavaju da se fokusiraju na posao ili druge obaveze.
Još jedna karakteristika jeste idealizacija. Mane druge osobe gotovo da ne postoje ili se doživljavaju kao nevažne, dok se pozitivne osobine uveličavaju. Upravo zbog toga slika o toj osobi često nema mnogo veze sa realnošću.
Zašto dolazi do fenomena limerence?
Ne postoji jedan uzrok koji objašnjava zašto neko razvije limerence. Psiholozi smatraju da je reč o kombinaciji ličnih iskustava, emocionalnih potreba i načina na koji naš mozak reaguje na neizvesnost.
Neuzvraćena ili teško dostupna ljubav često dodatno pojačava intenzitet osećanja. Kada odnos nije definisan ili postoji neizvesnost, mozak nastavlja da traži odgovore i nagradu, što može dovesti do začaranog kruga iščekivanja i idealizacije. Kod osoba koje imaju anksiozan stil vezivanja ili su u prošlosti doživele emocionalno odbacivanje, ovakva iskustva mogu biti izraženija. To, međutim, ne znači da će svako ko se intenzivno zaljubi razviti limerence.
Da li je limerence isto što i ljubav?
Upravo ovde leži najveća razlika. Ljubav podrazumeva upoznavanje druge osobe, prihvatanje njenih mana, međusobno poverenje i spremnost da odnos raste kroz svakodnevni život.
Kod limerence fenomena, fokus nije na stvarnoj vezi, već na snažnoj želji da druga osoba uzvrati osećanja. Emocije su često intenzivnije od samog odnosa, a idealizovana slika može biti toliko jaka da osoba ignoriše očigledne signale da odnos nije zdrav ili nije moguć. Drugim rečima, ljubav donosi osećaj sigurnosti i povezanosti, dok limerence često prati emocionalna neizvesnost i stalna potreba za potvrdom.
Kako izaći iz začaranog kruga?
Prvi korak jeste prepoznavanje obrasca. Mnogi ljudi tek nakon razgovora sa psihologom ili čitanja o ovom fenomenu shvate da nisu previše zaljubljeni, već da su razvili obrazac opsesivnog razmišljanja. Stručnjaci savetuju da se pažnja postepeno usmeri na sopstveni život, hobije, prijatelje i aktivnosti koje nisu povezane sa osobom o kojoj neprestano razmišljate. Takođe, korisno je preispitati da li ste zaljubljeni u stvarnu osobu ili u verziju koju ste stvorili u svojoj mašti.
Ako ovakve misli traju mesecima, izazivaju anksioznost ili ometaju svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa psihologom može pomoći da se razumeju obrasci vezivanja i razviju zdraviji načini uspostavljanja emotivnih odnosa.
