ARFID poremećaj ishrane možda vam zvuči kao još jedan novi termin koji se pojavio na društvenim mrežama, ali zapravo je reč o ozbiljnom poremećaju koji je poslednjih godina sve više u fokusu stručnjaka. Za razliku od anoreksije i bulimije, kod kojih je često prisutna preokupiranost telesnom težinom i izgledom, osobe sa ovim stanjem izbegavaju hranu iz sasvim drugačijih razloga. Upravo zbog toga ARFID poremećaj ishrane često ostaje neprepoznat, a mnogi godinama ne znaju da njihovi problemi sa hranom imaju medicinsko objašnjenje. Iako se najčešće dijagnostikuje kod dece, ARFID poremećaj ishrane može da se razvije i kod tinejdžera i odraslih, značajno utičući na fizičko zdravlje, svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života.
Šta je ARFID poremećaj ishrane?
ARFID poremećaj ishrane (engl. Avoidant/Restrictive Food Intake Disorder) predstavlja poremećaj ishrane kod kojeg osoba izbegava ili značajno ograničava unos hrane, ali ne zbog želje da smrša ili promeni izgled tela. Osobe sa ovim poremećajem mogu odbijati određene namirnice zbog njihove teksture, mirisa, ukusa ili boje. Kod nekih je prisutan intenzivan strah od gušenja, povraćanja ili alergijske reakcije nakon neprijatnog iskustva, dok drugi jednostavno ne osećaju glad ili nemaju interesovanje za hranu. Posledica je veoma ograničena ishrana koja može dovesti do nutritivnih deficita, gubitka telesne težine ili usporenog rasta i razvoja kod dece.
Kako prepoznati ARFID poremećaj ishrane?
Mnogi roditelji smatraju da je dete samo izbirljivo kada je hrana u pitanju, ali ARFID poremećaj ishrane daleko prevazilazi uobičajenu fazu izbirljivosti. Kod ovog poremećaja ograničena ishrana traje mesecima ili godinama i počinje da utiče na zdravlje i svakodnevni život. Osobe sa ARFID-om često jedu veoma mali broj namirnica i gotovo uvek biraju iste obroke. Svaka promena može izazvati nelagodnost ili anksioznost, pa izbegavaju restorane, porodična okupljanja ili putovanja na kojima nisu sigurni da će pronaći hranu koju mogu da jedu.
Vremenom se mogu javiti umor, nedostatak energije, problemi sa koncentracijom, manjak vitamina i minerala, neplanirani gubitak telesne težine ili usporen rast kod dece. Kod odraslih nije retkost da osećaju frustraciju jer žele raznovrsniju ishranu, ali ih strah ili senzorna preosetljivost u tome sprečavaju.
Zašto nastaje ARFID poremećaj ishrane?
Stručnjaci smatraju da ne postoji jedan uzrok ovog poremećaja, već da nastaje kao rezultat kombinacije bioloških, psiholoških i razvojnih faktora. Kod nekih ljudi ARFID poremećaj ishrane razvija se nakon traumatičnog iskustva, poput gušenja hranom ili jakog povraćanja, zbog čega kasnije izbegavaju određene namirnice ili čak cele grupe hrane. Kod drugih je problem povezan sa izraženom senzornom osetljivošću, pa određeni mirisi, teksture ili ukusi izazivaju snažnu nelagodnost.
Ovaj poremećaj se češće javlja kod osoba iz spektra autizma, osoba sa ADHD-om ili anksioznim poremećajima, ali može da se razvije i kod ljudi koji nemaju nijedno od ovih stanja.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnozu ARFID poremećaja ishrane postavlja stručni tim koji može uključivati psihijatra, psihologa, pedijatra i nutricionistu. Pre postavljanja dijagnoze potrebno je isključiti druge zdravstvene probleme, poput bolesti sistema za varenje, alergija ili hormonskih poremećaja koji mogu uticati na ishranu. Da bi se postavila dijagnoza, ograničen unos hrane mora da dovede do ozbiljnijih posledica, kao što su nutritivni nedostaci, gubitak telesne težine, potreba za suplementacijom ili značajno narušavanje svakodnevnog funkcionisanja.
Da li se ARFID poremećaj ishrane može lečiti?
Dobra vest je da se ARFID poremećaj ishrane uspešno leči, naročito kada se prepozna na vreme. Lečenje se prilagođava svakom pacijentu i najčešće podrazumeva psihoterapiju, postepeno uvođenje novih namirnica i rad na smanjenju straha ili senzorne preosetljivosti koja otežava ishranu.
Kod dece važnu ulogu imaju roditelji, koji uz pomoć stručnjaka uče kako da stvore prijatnu atmosferu tokom obroka, bez pritiska i prisiljavanja na jelo. Kada postoje ozbiljni nutritivni nedostaci, u proces se uključuje i nutricionista kako bi se organizmu obezbedili svi neophodni vitamini, minerali i drugi nutrijenti.
