Sindrom policističnih jajnika, poznatiji kao PCOS, više neće nositi ovaj dobro poznati naziv. Umesto toga, stručnjaci uvode novi termin – PMOS, odnosno polyendocrine metabolic syndrome, što bi u prevodu značilo poliendokrini metabolički sindrom. Iako deluje kao neznatna promena u nazivu, lekari smatraju da bi ona mogla potpuno promeniti način na koji se ovo stanje razume, a samim tim, menja se i način kako se prepoznaje i leči. U nastavku donosimo sve, zasad, poznate detalje.
Zašto PCOS dobija novo ime?
Godinama je PCOS bio posmatran uglavnom kao ginekološki problem povezan sa jajnicima i plodnošću. Međutim, sve više istraživanja pokazuje da je ovo stanje mnogo kompleksnije i da utiče na čitav organizam, uključujući hormone, metabolizam, energiju, mentalno zdravlje i kardiovaskularni sistem.
Upravo zato stručnjaci smatraju da je dosadašnji naziv bio pogrešan i zbunjujući. Mnoge žene koje imaju PCOS zapravo nikada nisu imale ciste na jajnicima, iako ih sam naziv sindroma sugeriše. Novi termin PMOS trebalo bi da bolje objasni pravu prirodu ovog stanja i skrene pažnju na činjenicu da problem ne počinje samo u jajnicima.
Do promene nije došlo preko noći. Tokom poslednje decenije međunarodni tim stručnjaka sarađivao je sa više od 50 organizacija i hiljadama pacijenata i lekara širom sveta kako bi došli do novog konsenzusa. Njihovi zaključci objavljeni su u prestižnom medicinskom časopisu The Lancet, čime je promena i zvanično predstavljena medicinskoj zajednici.
PMOS nije samo ginekološki problem
Jedan od glavnih razloga za promenu naziva jeste činjenica da se PCOS predugo posmatrao isključivo kroz reproduktivno zdravlje. Neredovni ciklusi i problemi sa ovulacijom jesu česti simptomi, ali stanje ima mnogo šire posledice.
Mnoge žene sa ovim sindromom imaju akne, pojačanu maljavost, naglo dobijanje kilograma, hronični umor i probleme sa raspoloženjem. Veliki fokus sada se stavlja na metaboličko zdravlje, posebno na insulinsku rezistenciju koja je prisutna kod velikog broja pacijentkinja.
Stručnjaci navode da između 70 i 80 odsto osoba sa ovim sindromom ima određeni stepen insulinske rezistencije, što povećava rizik od dijabetesa tipa 2, visokog holesterola, hipertenzije i drugih kardiovaskularnih problema.
Ranija dijagnoza i širi pristup lečenju
Nova klasifikacija mogla bi da pomogne i u ranijem otkrivanju bolesti. Procene pokazuju da čak 70 odsto žena sa ovim stanjem nikada ne dobije dijagnozu ili do nje dođe tek nakon mnogo godina.
Problem je bio i u tome što su lekari često tražili isključivo ginekološke simptome, zanemarujući metaboličke i hormonske promene koje su zapravo ključne. Promena naziva sada šalje jasnu poruku da je potrebno mnogo šire posmatranje pacijentkinja. To znači da u dijagnostici i lečenju veću ulogu treba da imaju endokrinolozi, lekari opšte prakse, kardiolozi i stručnjaci za mentalno zdravlje, a ne samo ginekolozi.
Zašto su žene godinama ostajale bez pravih odgovora?
Ova promena mogla bi da utiče i na način lečenja. Stručnjaci smatraju da su žene sa PCOS-om godinama dobijale pojednostavljene savete poput smršajte ili više vežbajte, bez dubljeg razumevanja hormonalnih i metaboličkih procesa koji stoje iza simptoma.
Takav pristup često je stvarao osećaj krivice kod pacijentkinja i dodatno pogoršavao mentalno zdravlje. Danas se sve više govori o tome da problem nije stvar volje, već ozbiljnih bioloških i hormonskih promena u organizmu.
Upravo zbog toga raste interesovanje za savremenije i ciljane terapije koje bi mogle pomoći u regulaciji insulina, hormona i telesne težine. Posebnu pažnju poslednjih godina privlače GLP-1 terapije koje su pokazale obećavajuće rezultate kod određenog broja pacijentkinja.
Novi naziv mogao bi da donese više istraživanja
Stručnjaci se nadaju da će novi naziv doneti i više istraživanja i ulaganja u ovu oblast. Dugo se smatralo da su zdravstvena stanja koja primarno pogađaju žene manje prioritetna, posebno kada su vezana za reproduktivne organe. Širenje fokusa sa jajnika na čitav organizam moglo bi da promeni način na koji medicina pristupa ovom sindromu i omogući razvoj preciznijih terapija.
PMOS menja i način na koji žene doživljavaju svoje simptome
Važan deo promene odnosi se i na psihološki efekat koji novi naziv može imati na pacijentkinje. Mnoge žene godinama su imale osećaj da njihove tegobe nisu dovoljno ozbiljno shvaćene ili da su same krive za simptome poput gojenja, umora ili problema sa kožom. Novi pristup potvrđuje da iza svega stoje kompleksni hormonalni i metabolički procesi koji zahtevaju ozbiljan medicinski pristup.
